I evo poslin 4 dana , 2 ijade kilometri i 20tak milja nautičkih i par tisuća kuna lakši ,evo me doma .
I iako mi se baš ne piše ,moram , zamolili me kolege piloti.
Od poćetka je krenulo loše , zaćepilo se nešto na iberlaufu , i kad bi vozio preko 120km/h nafta bi umisto u rezervar tekla po cesti .Hebi ga , drži 120 , pokupi Kikija u Stonu i pravc ZG, a taj ZG fakat zabačeno misto , al ja i Kiki smo ga našli od prve , našli i mi agenciju od prve , valda zato što tada još nije bilo Stjepka u autu.
I tamo finalmente upoznah , neke od budućih kolega , upznah i ispitivaće , vidim ne jedu malu dicu , ne grizu , reka bi ćovik ,skroz ko normalna ćeljad.
Aj ,torija i nije bila nešto zahebana , jedino me malo mućili oni hektopaskali , pa se malo stiskam uz Stijepka .
Viće Sonja ''koja je to ljubav tamo'' , zalud sam ja objašnjavo da je muška ljubav ustavom zagarntirano pravo , hebiga , ona staromodna , nema razumjevanja , al smo hektopaskale rješili ,pa je i meni bilo svejedno.
I tako nas nekolicina Hrvata i jedan Talijan prođosmo testove , a veselje mi pomutio što ih nisu prošle one dvi Hrvatice .
Umoran , parkiram auto prid hotelom , i odoh obić metropolu trmvajom , tamo me u onoj gužvi neki mamlaz utovljemi ugazi na nogu ,a ja popizdi , nika mala diže se sa stolice i kaže ''Gospon bute se seli '', a ja popizdih još više i iskrcah toćno prid Maksimir .Aj davno nisam bi u zoološkomu vrtu idem vidit što je nova .Ništa nova al pametan ćovik uvik nešto naući . Gledam kako se majmuni u kavezu igraju sa automobilskim gumama i ja svatih , majmun vamo , majmun tamo , u Dalmaciji i metropoli isto ti je.
Šetam po nasipu kraj Save a pala noć .Čujem u nekom autu stenjanje ,krićanje mislim biče koji zubar na crno vadi maloj zub. Aj ti Đani u krpe , da kogo i tebi ne izvadi zub.
Prošla nekako subota , i svanula konaćno nedjelja.
Pokupih ponovo Kikija na koldvoru ,(čovik se u međuvremenu bi vrati u Dubrovnika da ne gubi radni dan) , pokupismo i Stjepka i onda je opet sve pošlo naopako .
Stali smo na odmorištu popit kavu ,a ono nestalo stuje ,nema kave nema nafte.
Pićimo gorskim kotarom ,a Stijepko sluša upute priko mobitela i na savkom raskršću viće '' sad skreni livo''
Kad mi je konačno dop…o. Pitam ja ''ma jesi li siguran da triba livo , evo već drugi put prolazimo kraj iste kuće'''
''Je reka je ćovi kad dođete do raskšča di su balvai , skrenite livo ''
A tamo na svakom raskšću balvani .
Viće Stijepko livo , Kiki se smije , ja okrenuh desno i eto nas na sletištu.
Na start nas vozi žena zmaj , Darinka ,auto leti po kaldrmi , jedino mu auspuh dotiće tlo. Je žena je i pilot ,svaka ćast .
E tamo na startu , ono balavurdije se rastrčalo s krilima ,piću ko na traci a ja tri miseca krilo nisam ni vadi iz vriće. Uhvatila pomalo trema ,ako sam u išta siguran onda je to leđni start , al još Kad je Sonja rekla '' sad bu te gospon demostrirali prekid starta ''' , meni ko da su obe ruke live , pa sam prekid denostrirao tri puta , a vjerovatno bi i više da moj stari Edel nije trdoglaviji od mene , neće više da pada , opali mi gurtnom pljusku i odnese me na povijesni let .Miosću božlom , i nadležnih lica ,poslije pedeset godina ćekanja postah pilot .
I taman kad sam mislio da čemo se malo opustit , kaže Stijepko da do pomoći mora biti u Spitu i aj opet na Dalmatinu.
I dok se sva normalna ćejad zabavljala u birtiji ja po autocesti pićim 120 , e još mi je jedino falilo da upreticajnoj traci vidim A.Buljana pa da se zapucam u prvu pumpu .
Eto da se još jednom zahvalim gospodi ispitivaćima na uviđajnosti , kolegama na druženju ,a posebno mom prijatelju i KOLEGI Jeri Odžaku koji me velikom srpljivošču do ovog doveo .
Gospon Pilot
Đ.F.
Tko je mislio da se to neće kad tad izvući 
