... proveo sam nad Žumberkom i Belom Krajinom. Nisu neki letovi za pohvaliti se, ali mene vesele. Vesele me iz najmanje 3 razloga. Prvi je što ponovno letim. Drugi je što je stiglo proljeće. Treći je to što se vježbam letiti kao da sam izbivao dulje vrijeme, a nekih 5 mjeseci. Lijepo vrijeme, jako dobro društvo i zeka, pa se lakše gura kroz život. Međutim, nije sve idealno.

Prvog leta sa Smuka natrenirao sam se pošteno vrteći konvergentnu termiku s dugačkim pauzama između ciklusa. Potrošio sam 1,5 da bi se održao u zraku na malenom Smuku, dok sam na radio stanicu slušao kako Šokre, Rok i Martin odmiču prema Geri pod bazama. Nisam se dao frustrirati već sam prionuo na peglanje grebnea, hvatanje svih balona, a pomirio sam se i sa curenjem. To je bio četvrtak, dan kad je bio desant na Ivanšćicu i kad je palo nekoliko lijepih preleta. Kad se spomenuta trojka vratila s Gere i od Metlike, ja sam tek kretao u prelet. Prvi pravi stup i 1600 m. Jože se isto zlopatio sa mnom, pače, čak prvi let i scurio, pa ponovio. Meni se činilo da i ja ponavljam let. Nakon toga smo odletili klasiku pod bazama prema Črnomelju na jug i povratak po grebenu vrlo nisko. Dan je nagradio moju upornost s predivnim, širokim, stabilnim i mirnim dizanjem pred kraj dana.

Fotostrip: https://plus.google.com/u/0/photos/112612256338201887973/albums/6128999778175779297

Dan nakon, u petak, opet je sondaža pokazala strmu krivulju, gradijent je obećavao 10 stupnjeva, a nebo vedrinu. Doduše, sunce je bilo ponešto zaklonjeno u jutarnjim satima, ali to sam iskoristio za rad. Sami problemi su se gomilali na poslu, pa sam prekinuo negativan tok odlaskom na moje drago brdo, Japetić. Čak 2 kombija su se uspela gore, a nisu to bila jedina letačka vozila. Japetić je stenjao pod navalom padobranaca. Došli su i neki planinari. Izgledao je kao dan vikenda, a ne radni petak. A onda sam se pošteno izblamirao. Prvo sam pao s mojom kljakavom nogom dok sam namještao krilo i nabo se na trnje. Onda sam startao 5-6 puta. Nikako pa nikako. Prvo neki petljanac na desnom uhu. Šef mi popravi. Onda mi se podvije donji rub krila i rigidi se preklope. Popravi Pintar. Dignem krilo, a ono me odnese nekontrolirano udesno i povalja po zemlji tako da sam si razbio usnu i poderao sic. Siđe Šef do mene i očinski mi širi krilo. Opet se jebeni rigidi podvijaju. Pa kravata na jednoj strani, Šef otvori i onda kravata na drugoj. Odstartam već ne znam iz kojeg puta, a onda me proljetna, japaetićka, oreografski razjebana termika protrese do kičme da se opet ugrizem za onaj razbijeni dio donje usne. Uf! Ali opet je nebo nagradilo moju upornost jer sam nakon prvog stupa letio od jednog do drugog slijedećih skoro 3 sata bez većih problema. Kažu neki da sex i nije sex ako ne boli.

Fotostrip: https://plus.google.com/u/0/photos/112612256338201887973/albums/6129174750190862449