Sve što je lijepo kratko traje pa tako i ovo naše 10-dnevno putovanje.
Stigli smo danas doma u ranim jutarnjim satima.
Vrijeme nas je maksimalno poslužilo jer smo otišli taman kad je počela kiša, a vratili se baš kad je prestala.
Jedina nezgoda je što je Niku krilo s kompletnom opremom ostalo na aerodromu u Madridu, pa sad imamo zezancije da ga se dočepamo, utoliko više što u srijedu trebamo ići na godišnji u Makarsku, a gdje smo naravno mislili letjeti s Biokova.
A sada da napravim mali rezime ovog puta.
Bilo nam je jbn. vruće, jbn. zima, jbn. nas je tambalo od leta u avionu do svakodnevnog letenja na krilu, ali uzevši sve u obzir bilo nam je i jbn. dobro, ili ti ga kako bih ja rekao:
"Kada sve to isprobaš barem znaš da si živ!"
Od ekscesnih situacija osim niza sasvim pristojnih zatvaranja imali smo i jedan teži pad pri slijetanju, ali nakon što smo inaće izuzetno iskusnog pilota prebacili na hitnu u Avilu, ustanovilo se da osim što se propisno natukao, ništa nije slomio.
Nakon što je dobrano tresnuo o zemlju nakon totalnog kolapsa krila (jaki frontalac), pilot je osim sreće što nije ništa polomio imao i sreću da je pao u zoni gdje je bilo signala ( signal tamo nije baš česta pojava), jer inaće bi ga mogli naći samo po kruženju lešinara, a kojih ima poprilićno( u stvari radi se o vrsti velike vrane Corneja Negra), a ovo su im gnijezda.
Letjeli smo dosta, a mogli smo i bolje, ali letenje u Piedrahiti je dosta zahtjevno i s tim se nije za šaliti.
Naravno da smo imali prilike ostati duže rezultati bi bili puno bolji jer smo se taman počeli navikavati.
Možda smo trebali doći u nekom drugom manje burnom terminu, jer baš kao što nam je rekao najpoznatiji lik Piedrahite, Englez „Štef Šunka“ (Steve Ham), najbolji su mjeseci 4-6, a 7 i 8 su također dobri, ali jako turbulentni što je logično s obzirom na jačinu vjetra i temperature na kojima se doslovce topi asfalt.
Letenje u Piedrahiti bi trebao u svojoj karijeri probati svaki pilot, jer bi mu to iz temelja promijenilo
neke predodžbe koje je do sada stekao, stoga, topla preporuka.
I na kraju zahvaljujemo Hrgi koji nam je skrenuo pažnju na par stvari i time pripomogao da ova misija prođe bez većih posljedica.
Evo još par nasumičnih slika iz Madrida.
Faca mu sve govori,odlićno se smjestio
Plaza de Toros, najveća mesnica u gradu
Na aerodromu je ponovo bilo problema s prekoračenjem dozvoljene težine od 23 kg., pa je u jednom trenu izgledalo kao na mjestu pada aviona.
Inaće red i zakon je održavao Danek, mrga, koji je bez problema podigao i razbacao najkrupniju trojicu kad smo navalili na njega na startu.
Kad se izborio za status najjačega, čim mu se nešto ne bi dopalo ispružio bi šaku prema tebi i samo rekao:
"Na, vudri se sam!"
Srdačan pozdrav od Piedrahita teama
Jedva čekam lovačke, negde ispod tende 
