Eto prošlo par dana pa sam odlučil kao član naše male letačke zajednice da napišem post o nedavnom događaj,kako bi možda pomogao nekom od pilota.
28.05. 20017 negdje oko 14 - 14.30h poletjeli smo sa poletišta Ivke.Uz dosta istoks poljetanje ko i svako drugo ,vožna iznad konja po desnoj strani sve ljepo i normalno,nakon nekog vremena uputio sam se na sletište kod Lidla u Ivanec uobičajna ruta 100 put isprobana.Prigorac i crkvu sam ostavil iza sebe i odjednom se našao u nisponu od 2.6 m/s do 3.1 m/s.Visina se smanjivala prebrzo,za okret prema Lepoglavi bilo je prekasno,Prigorac nije dolazil u obzir jer bi upao u rotor od brijega na kojem je crkva.Na toj ruti postojale su neke livade koje su se činile ok za sletanje ali kad sam stigao bliže svatio sam da je dole sve puno struje,kuča ,ograda ,vinograda ....Pitanje koje sam si postavil je bilo ako promašim sletište di budem završil ??Odgovori su dolazili u sekundi :Krov ,struja ,vinograd ,struja pa opet struja itd.Jedino razumno riješenje sam vidio u šumi,okret prema šumi pravac Ivanečki Bajeri.Nogice pod stolac i u najgušču krošnju koju sam vidio.Vjerovali ili ne pad kroz krošnju je totalno bezbolan.Krilo se zakačilo na krošnju i amortiziralo pad.Privukao sam se drvetu i nekak sam se namjestil da sam se osječal sigurno.Javil sam na rolu poziciju prijatelju i odlučil čekati.Nakon 5-10min dolazi susjed koji je sljetanje gledal sa terase svoje vikendice.Tu počinje priča koja traje otprilike 2h-2.30h.Visina na kojoj sam zapel bila je oko 15m,grane su bile tanke i savitljive ,cijelo se drvo lagano ljuljalo a ja sam imal osječaj da se to ljulj ko vag.Nakon nekog vremena dolaze prijatelji da pomognu skinuti puha sa drveta,i oni i ja svatili smo da nakon bezbroj ideja kako siči dole:"SKOČITI,PO REZERVI,itd " a ne polomiti se jedino ispravno riješenje je 112 i obratiti se HGSS.Dečki su došli u max 45 min iz Varaždina i mane skinuli dole vrlo profesionalno i bez ikakvog rizika od pada ili ozljeda.Ovim putem im se zahvaljujem.Cijela priča završava tako da ja nemam niti jednu ogrebotinu,nažalost poderao sam dvije komore pa sam u potrazi za krilom 1-2 ili 2 --130kg
Ipak je letenje stil života i kad jednom poletiš nikad ne staješ, jednostavno te vuče ta mirnoča i ljepota letenja.

zaključak:iskustvo starijih pilota koji su visili po drveču i razne priče vezane za ušumljavanje dovele su me do spoznaje da je drvo jedan od večih prijatelja nas letača,pa sam se odlučil sletjeti u šumu .Ne velim da se nisam mogao PROBATI sletjeti na neku livadicu okruženu sa strujom ili vinigradom ali jednostavno za takav podvig moraš biti siguran u svoje sposobnosti.Ako se ikad nađete u sličnoj situaciji nedaj bože drvo je bolje od žica ,vinograda ,kuča itd ...nosite sa sobom tanku špagu da vam ljudi mogu pomoči ako zapnete na drvetu,i svakako zovite 112 ne ugrožavajte svoj život na način da probate nešto što ne možete izvesti sigurno i bez rizika od povreda.Zahvaljujem se i svima vama koji ste tokom ovih godina postali ovu rubriku "Sigurnost, incidenti i nezgode"ta rubrika svakako pomaže u donošenju nekih odluka u određenim situacijama.Zahvaljujem se Damiru i Vladeku koji su me bodrili dok sam ja glumil sovu na drvetu .Uz dobre prijatelje sve je lakše.Svima vama želim puno dobrog vjetra i sigurnih letova.
https://plus.google.com/u/0/110417790123078613062/posts/7AcdqEZe11Z
https://web.facebook.com/profile.php?id=100009413929372